Физичке величине и јединице - честа грешка на тестовима!

Физичке величине се изражавају бројем и јединицом. Честу грешку на тестовима представља ИЗОСТАВЉАЊЕ ОДГОВАРАЈУЋЕ ЈЕДИНИЦЕ. Треба развјати навику непрестаног писања јединица током израде задатка. У почетку то може представљати потешкоћу, специјално ако су изостављање јединица толерисали наставници у основној школи, али се навика брзо стиче, а са њом се добијају поени на тестовима. 

Najvažnije je zapamtiti da su brojevi u fizici imenovani, pa se moraju pisati brojne vrednosti zajedno sa jedinicama. 

Прочитајте правила употребе и писања мерних јединица и физичких величина са сајта дирекције за мере и драгоцене метале РС.

Pravila upotrebe i pisanja mernih jedinica i fizičkih veličina

Oznake mernih jedinica pišu se iza numeričkih vrednosti u izrazima za veličinu, ostavljajući razmak između numeričke vrednosti i oznake merne jedinice. 

Razmak se ne ostavlja ispred jedinica za ugao u ravni (stepen, minuta i sekunda), koje se pišu kao eksponent.
U novi red se ne sme preneti samo oznaka merne jedinice.
Oznake mernih jedinica mogu se upotrebiti i u zaglavljima tabela, i ako ne slede numeričku vrednost.
Oznake mernih jedinica, po pravilu, pišu se malim uspravnim slovima latinice i slovom grčke azbuke, ali ako je oznaka jedinice izvedena iz ličnog imena, prvo slovo piše se velikim slovom.
Nazivi mernih jedinica pišu se malim početnim slovom (osim na početku rečenice) čak i za jedinice koje su dobile naziv po prezimenima čuvenih svetskih naučnika.
Nazivi mernih jedinica mogu se pisati i ćirilicom ili bilo kojim drugim pismom kojim je pisan ostali deo teksta.
Oznake mernih jedinica pišu se bez tačke na kraju, izuzev pri normalnoj interpunkciji, tj. na kraju rečenice.
Oznake mernih jedinica ne menjaju se u množini ni po padežima.
Nazivi mernih jedinica podležu pravilima jezika - imaju i množinu i padežnu promenu.
Naziv predmetka SI i naziv merne jedinice pišu se zajedno kao jedna reč.
Oznaka predmetka SI i oznaka merne jedinice pišu se zajedno.
Proizvod dve merne jedinice obeležava se tačkom kao simbolom množenja. Tačka se može izostaviti kad je oznaka merne jedinice takva da ne može nastati zabuna.
Kada jedna od dveju pomnoženih jedinica ima oznaku koja je ista kao i oznaka nekog predmetka, mora se upotrebiti razmak, pravilan redosled (jedinica koja ima istu oznaku kao i neki predmetak piše se na kraju), ili još bolje, tačka kao simbol množenja.
Ako se merna jedinica obrazuje međusobnim deljenjem dveju mernih jedinica, kao simbol deljenja može se upotrebiti horizontalna crta (-) ili kosa crta (/), ali samo jedanput, ili izložilac s negativnim znakom. Iza kose crte u istom redu ne sme da se upotrebi znak množenja ili deljenja, osim kad se postave zagrade da bi se izbegla dvosmislenost.
Uz oznaku merne jedinice ne daju se posebne oznake u cilju dodatnog podatka o prirodi veličine ili o merenju koje se razmatra. Na primer: ako izraz treba da znači da je dužina aluminijumske šipke 30 cm:
to se pravilno piše lAl = 30 cm, a pogrešno je l = 30 cmAI
Opseg vrednosti, više vrednosti, mere i tolerancije pišu se prema sledećim primerima:

Pravilno:	Pogrešno:
25 °C ± 5 °C ili (25 ± 5) °C	25 ± 5 °C
2 kg, 3 kg i 4 kg	2, 3 i 4 kg
80 mm • 25 mm • 50 mm	80x25x50 mm
20 kg do 30 kg	20 - 30 kg
	Izbegavati: 20 kg - 30 kg

Oznake veličina su, po pravilu, slova latinskog ili grčkog alfabeta, koja ponekad mogu imati indeks. Ove oznake se pišu kurzivom (kosa slova, "italik"), bez obzira na tip slova upotrebljen u ostatku teksta. Iza oznake veličine ne stavlja se tačka, izuzev pri normalnoj interpunkciji, tj. na kraju rečenice.
Indeks koji predstavlja oznaku veličine piše se kurzivom. Svi ostali indeksi pišu se uspravnim slovima, odnosno brojevima.

Primeri: podužna električna otpornost (Rl), minimalna električna otpornost (Rmin), zapremina prve posude (V1).